О књизи: 2021 / ЈЕДНОМ! -Слушај ме, лопуту, Антонови прсти већ фиксирају моју браду, а његове сиве очи са челичним нијансама су на пар центиметара од мојих. Трзам главом, али не могу да побегнем. Његов дах ми пече образ. У грудима ми звецка од неконтролисаног страха који ме преплављује. Не би требало да буде тако близу, не би требало да ме тако додирује, не би требало да говори такве ствари. Не можеш „Пусти ме...“ шапнем, али момак као да не чује „Не разумеш ни шта се дешава око тебе...“ промукло каже Антон нагињући се ка мени. „Пази, Лукумчик“, чини ми се да његове усне скоро додирују моје ухо, баршунасти тон одзвања у мојим грудима алармантном вибрацијом, „Лоши момци ће те појести и неће се удавити када ти тата труне. ” Јасно? Само пссст...